Tuesday, September 25, 2012

Neko to od gore vidi sve

Još uvijek traje ljeto u grudima mojim... jesen se već uvlači svojim bojama, al ne da se ljeto još uvijek... Još uvijek ima lijepih dana...

Neko meni drag... najdraži... najbolji... Prolazi kroz loše trenutke...najteže... Prestala sam se odavno pitati zašto baš...meni...tebi...njemu...? Nikad neću dobiti odgovor na to pitanje pa se više i ne pitam...Jer Neko Gore zna da je tako najbolje... Zašto se samo dobrim ljudima dešavaju loše stvari? Marfijev zakon...ili neki drugi maler? Ne znam... 

Znam da se ne treba predati...Ma koliko bilo teško...bolno... bezizlazno... Moraš da guraš dalje, ne smiješ ostati da ležiš, iako to najlakše zvuči (prehladićeš se...ne ide to tako)... :) Nije u životu sve crno ili bijelo... Ima toliko nijansi, toliko prelaza... Nekad moraš i loše da prođeš da bi saznao šta je dobro... da bi naučio da cijeniš ono što imaš moraš ponekad nešto i da izgubiš... Da bi živio moraš prvo da se rodiš...

Možda pametujem, reći će neko da ja pojma nemam, da ne znam šta je život... Možda... Al ko si ti da znaš? (Niko ništa ne zna, ah, krhko je znanje)...

Text by S.Selma

"A vidiš, neko to od gore vidi sve, povlači te konce, igra se, postavi na svoje mesto svako dobro, zlo još pre, SVE VIDE OČI SUDBINE"