Saturday, February 1, 2014

...ma hitni papuče u vis žalosna panonska vilo...

Ovo loše zimsko vrijeme i ove kiše koje neprestano padaju, i ova natmurenost koju mi nebo servira poslednjih dana ima samo jednu dobru stranu... Zatvori te u kući i navede te da se malo preispitaš, da malo sagledaš stvari iz raznih ćoškova... da vidiš svijet malo čistijim zenicama, i posebno ako naiđe neki loš period ili neko jače narušavanje zdravlja... tad tek možeš da vidiš ko je tu uz tebe. 

I nemoj da se plašiš spoznaje stvari... neki ljudi su tu u prolazu, ali mogu da ti dan učine ljepšim mnogo više nego oni koji su tu svakodnevno... Jer svakodnevnica prelazi u naviku, a navika briše osjećaj... Nemoj da se bojiš ljudi koji odlaze od tebe... Oni ionako nisu nikad namjeravali ostati. Kako da znaš kome smiješ vjerovati? Kako da prepoznaš one koji će tu ostati? Nikako...

Moraš da rizikuješ... Možda ćeš se uz neke ljude osjetiti mirnije, možda će neki od njih izazvati neki čudan osjećaj morskih čvorova u stomaku... Neki od njih će te iznenaditi svojom spremnošću da budu tu uz tebe na neki način, neki ljudi za koje si vjerovao da nikad neće nestati iz tvog života - u stvari nikad nisu tu kad su potrebni... Ako te prvi utisak prevari, drugi sigurno neće... Mi ljudi smo čudna bića, ali imamo te životinjske instinkte koji nas upozoravaju, samo što ih rijetko ko od nas koristi. Zanemarimo ih i oslanjamo se na logiku stvari, na razum, na matematiku... A u stvari, mnogo više ima veze sa hemijom...

Bio je ovo jako stresan period.. Šokantan u neku ruku. Mnogi su me iznenadili prijatno, neki su me ljudi možda i na neki način razočarali, ali uvidjela sam da je najbolje kad ne očekuješ mnogo od drugih ljudi, kad si siguran u sebe i kad si dovoljno jak da uvijek možeš da se osloniš na sebe... Super je kad ima neko da ti još pruži podršku, al ako se baš svi razbježe - moraš imati dovoljno snage da zakoračiš sam dalje... 

I onda, kad se na tvom nebu pojavi po neka pukotina, kad zvijezde krenu padati s tvog neba, potrudi se da ostaneš dovoljno jak da možeš da vidiš sjaj novih zvijezda, onih koje možda ranije nisi primjećivao. Jer ljudi će te konstantno iznenađivati ili razočarati...Jedno od to dvoje... ne možeš biti ravnodušan. Ja možda nikad neću reći "Loše mi je, trebaš mi"... Ja ću se truditi da ostanem jaka, ja nemam drugog izbora. A ti - ti možeš da biraš - ostani ili odlazi. Ja uvijek biram da ostanem... Osjećaj je ljepši... Al opet, to sam samo ja...