Wednesday, March 11, 2015

Život baš i nije bog zna šta, al za svaki slučaj navek uzmem šta mi da....



NAPOMENA: Tekst je subjektivan... u svim nijansama subjektivnosti... Sve kritike i neslaganja okačite prvoj mački na rep.

Svako jutro na poslu, nakon završenih obavezica, navika mi je da prelistam stranice koje volim na fb, da pronjuskam po mailu, i malo po forumu koji pratim. I svako jutro vidim, osim par zaista zanimljivih članaka, i gomilu (čitaj Mt.Everest) sranja. Od nebuloznih fotografija koje meni lično nemaju smisla, preko savjeta za "zdravlje iz prirode", gomile "zdravih recepata za kućnu upotrebu", "čudesnih" dijeta za mršavljenje i još toliko citata o srećnom životu... I sve to, a opet smo nekako najbolesniji... Opet nikako da smršamo... Opet smo najnesrećniji... Opet više gledamo tuđa posla nego svoja... Opet više kritikujemo nego što nasmijavamo... I opet sam izgubila 2,5h svog života u nepovrat.

Šta bi se desilo kad bi sve te savjete sa Fb, koji je očigledno postao svjetski psihijatar i još uz to besplatan, primjenili u stvarnom životu? Da li bi zaista bili srećniji kad bi izvukli nos iz tuđe guzice, i posvetili vrijeme svojoj porodici, baštovanstvu, ili čak treningu? Da, gospođe sa viškom kilograma koje konzumirate neku od kratkotrajnih dijeta za ljenčuge... Da li bi zaista bili srećniji kad bi voljeli sebe i druge, i kad bi svima željeli samo najbolje, kad nas ne bi zanimala politika, i kad bi zaista svaki dan popili čašu mlake limunade, i pred spavanje šolju sode bikarbone (uz obavezno podrigivanje)...

Moja interesovanja su poput mozaika... Od zaista zdrave ishrane koju praktikujem, preko zaista efektivnih treninga kojima održavam svoju liniju na koju sam svakog dana ponosna jer znam koliko sam znoja prolila zbog nje, preko zaista dobrih kolumnista koje sa uživanjem čitam, preko zaista sjajnih knjiga koje mene lično oduševljavaju, i dobrih filmova koje volim da odgledam... Usavršavam svoje skromne vještine u kuhinji i ponosna sam i na to. Ne pratim tuđe statuse, ali zaista nemam vremena za to. Ne lakiram nokte i ne idem kod manikira jer mislim da nema tog gela ili laka koji se ne bi izlizao nakon dva dana koja ja provedem u pranju posuđa... Dobro je da još imam bilo kakve nokte. Ono što pročitam o životu a što je napisao neko sigurno pametniji od mene, zaista i primjenjujem. Ne zanima me komšijina krava, ni ljubavnica, ne zanima me zašto neko nosi roze košulje, firmirane cipele ili je neko bio u Hard Rock Cafe pa hamburger platio 9e (Fb je strašna mahaluša, neke stvari je nemoguće da ne saznaš). Zanimaju me srećni momenti mojih prijatelja pa da mogu tu njihovu radost da osjetim... Zanimaju me njihovi uspjesi pa da uz njih i ja budem uspješnija... Zanimaju me oni kojima nije žao da se odreknu jedne dojč kafe zarad pomoći bolesnom djetetu...

Mislim da nikad nije bilo više sranja na internetu kao danas, a sigrno ih ima manje nego sutra. Zabavni su mi sklopovi koji citiraju pisce koji nisu napisali citirano, koji su od svih knjiga pročitali samo onu "Copy-paste uputstvo" i poseban krug pakla postoji za one koji nemaju pametnija posla nego vise na chatu i smaraju ljude koji su zauzeti možda nekim drugim stvarima. Šta bi se desilo kad bi Facebook "otišao na bolovanje"? Da li bi nastala opšta svjetska katastrofa? Ili bi se možda ljudi vratili jedni drugima...? Naravno, ima on svoju dobru stranu, nije sve 50 nijansi sjebano, ali šta bi ljudi danas radili kad ga ne bi bilo?

Priznajem, internet koristim više kao neophodnu literaturu za sva moja interesovanja, ali i to samo kad nisam zauzeta stvarnim ljudima, pisanjem, treningom ili kuhinjom (što mi zaista uzima dosta vremena)... Naučila sam mnogo, upoznala zaista divnih ljudi, ali ne gubim vrijeme na nebulozne viceve, fotografije kafe i crtaća, maca i kuca, ne gubim vrijeme na čarobne dijete od kojih samo možeš da se razboliš, i definitivno ne slušam savjete o "zdravom" psihičkom životu. Sve savjete koje sam prihvatila bili su od moje mame i mog psihologa, i to mi je sasvim dovoljno za srećan život. Mnogo toga sam naučila sama živeći stvarni život, stvarajući uspomene i prijatelje umjesto još jednog nepotrebnog para cipela, ili nove torbe po zadnjoj podgoričkoj modi. Možda nisam u trendu jer se ne čekiram u Brajeru i Velvetu, ali zato nemam celulut, grip ni višak kilograma, a u svakom gradu imam nekog kome se mogu javiti da popijemo kaficu i ispričamo se van chata... Ne zavisim od roditelja, svoje račune i stan plaćam od svoje plate, istina, mnogo puta prekrajam mjesec, i možda jedino što  mi ponekad nedostaje u odnosu na ove lakirane princeze sa Fb jeste da nekad dođem s posla a da ne moram da spremam klopu... :) Što je još jedan od razloga zašto nemam vremena da se dopisujem, da "visim" na fb i što me apsolutno ne zanima koliko je Marović sklonio miliona na račun svoje supruge.

Suština svega... Vjerujem da bi Fb i internet bili zaista sjajna stvar kad bi ih koristili u prave svrhe. Jer stvarni život je neprocjenjiv. Zagrljaj i poljubac nemaju binarni kod niti će nekad moći da se dočaraju riječima ma koliko stihoklepaca postojalo... Život i ljubav se osjećaju, doživljavaju... Ne kucaju se na tastaturi...

Otišla sam da radim sad...