Tuesday, February 14, 2017

Spomen ploča za ljubav

Nisam hejter. Ne bojkotujem današnji dan. Ne slavim ga. Šta tu ima da se slavi? 
Da slavim neku vašu viziju ljubavi koju ste uprljali novcem, interesom i lažima? 
Vaša ljubav - prožeta prevarama i nepoštovanjem. 
Vaša ljubav - prožeta batinama, ucjenama i ljubomorom. 
Vaše "Volim te" izrečeno mlako i kiselo poput uskislog vina, oporo i lažno. 
Nemam ja šta tu da slavim. 
Slavite vi taj jedan dan, kupujte cvijeće i bombonjere, izvodite na večere... Vama ljubav traje jedan dan. 
Za mene je ljubav smisao. 

Još jedna marketinška kampanja u izlozima prodavnica i restorana. Utrkuju se ko će bolje da vam proda ljubav. 
Gomila statusa onih koji ne slave i hejtuju, i onih koji se danas najviše vole. 
Ljubav su mi pokvarili takvi. 
Te curice kao sa piste što se za noć prodaju, što se tako lako daju za uzdah na jastuku.
Ti balavci što pristaju na tako lako osvojena tijela, lutke bez srca, bez mozga i iskrenosti. 
Takvi su mi pokvarili ljubav. 
Takve treba protjerati, te što nisu pročitali ništa od Šekspira, i što ne znaju da se ljubav voli svakog trenutka. 
Tehnologija mi je ubila romantiku. 
Realiti show program, i starlete. Novac. Oni su mi ubili ljubav.
I pisma. I razglednice s ljetovanja. 
Treba ih osuditi, srce im izvaditi ako ga imaju. Takvi ne treba da vole!

Ne znate vi šta je ljubav! 
Kad tog nekog voliš samo zato jer postoji, negdje u tom divljem gradu. 
I nije važno što nije tvoj, voliš ga. 
I nije važno što nisi njegov, voliš ga. 
Voliš ga jer je dotakao dušu u tebi, i spasio te toliko puta. 
I zato jer te ranio pa si toliko suza prolio. Ali i dalje ga voliš. Tog nekog. 
I zato jer njegovo postojanje te čini srećnim, i sve njegove mane voliš jer je zbog njih savršen. 
I zato jer umije da sluša, nema veze što ti nećeš da pričaš.  
I zbog hiljadu drugih sitnica, i velikih razloga. Ljubav se diše, i sanja, i svakog trenutka se daje i daje i daje i daje... Biti nesebičan u ljubavi, biti potpuno tuđi i u svemu svoj. Dati sve i ne tražiti nazad. Nikad. 
Ni parče srca, ni dušu. Ništa. Daš i ne tražiš. Opraštaš. I voliš. 
Ne znam ni ja šta je ljubav, ali znam svoju viziju ljubavi. Znam kakvu ljubav želim. Na manje ne pristajem.

Zbog ovih lakih curica se svašta zove ljubavlju, i zbog onih koji sve gledaju kroz novac, i onih koji nemaju ambicija, i žele samo da j****
Oni ne znaju kako se vodi ljubav, ne znaju za strast, ne znaju za predaju, ne znaju za intimu, ništa takvi ne znaju. 
Takvi su mi ranili ljubav pa sad krvari pločnikom, i izdiše. Umire.
A znaš li kako je divno voljeti!
Srcem, očima, smijehom... Znaš li kako je divno biti nečiji zauvijek. Znaš li uopšte koliko to zauvijek traje...
Žao mi je, moja ljubavi, žao mi je što te ne razumiju i što pristaju na sve što ljubav nije. 
Žao mi je tih mrtvih ljudi. 
Nek im srca počivaju u miru. Razapeta između konta u banci, kuće, auta i ljubavnice. 

Moja ljubavi...
U mom srcu još nisi zaboravljena.
Oživim te u pjesmama, reanimiram te stihovima, i dam ti vazduha kroz svoje vene. 
Još uvijek nisam prestala voljeti, kod mene ćeš uvijek imati dom. 
Ne mogu te zamijeniti kopijama koje prodaju na ulici i u klubovima. 
Ne pristajem na njih, lažne. 
Nikad i neću. 
Srce ću ti moje presaditi, ali dok ja živim, ni ti nećeš umrijeti!