Sunday, March 26, 2017

Jer već sam previše star da brojim zvezde...

Prosla je jos jedna godina u kojoj se nisi oženio tražeći savršenu ženu nalik svojoj majci, koja će te držati kao malo vode na dlanu i trpiti sva tvoja raspoloženja, bez umijeća da joj pokažeš koliko je voliš, jer si muškarac. 
Još jedna godina u kojoj si sam bez srca trošeći svoju zrelost na površne žene koje u tebi ne vide ništa više osim vlasnika i priliku. 
A šta ja mogu znati o tome? 
Ja sam prosto išetala iz neke bajke i potpuno se izgubila u ovom naprasnom ludilu koje je zahvatilo svijet. 
Nisi ti ni bio čovjek za snove. 
Bila je to prevelika doza ludila za tebe običnog. 
Pa šta, pišem opet o tebi i to nije zato što mi ti nedostaješ. 
Ne, ne fališ mi ti. 
Ja mi falim. 
Nisi ti umio da prepoznaš odbjeglu uspavanku u mojim stihovima i moje naivne teme kako je svijet otišao do đavola i kako je ljubav dovoljna za brak. 
Nisi znao ni da čuješ samoću koja je vrištala kad sam ti rekla da ne želim svadbu jer nemam koga da pozovem na nju. 
Ti imaš. 
Tvoj brat je spremio cijeli arsenal i bombe samo da se oženiš. 
Daleko bilo da je to neko ko tebi odgovara i koga ti izabereš da voliš. 
Neće se pucati ni ove godine jer niko neće biti dovoljno jeftin za tvoj novčanik i dovoljno dobar za njegovu pohlepu. 
Ne znaš ti šta je ljubav. 
Ostavio si je u nekom groblju, i od tada si se i sam u kost pretvorio. 
Ne žalim zbog nas. 
Mi nismo moglj ni biti više od želje, znali smo oboje, ali smo se pretvarali da je čudo moguće. 
Žalim zbog tebe jer si izgubio opet, jer si ostao sam - opet. 
Sad nema ni smisla tražiti ljuvav. 
Sad samo možeš pokušati da nađeš kopiju svojih godina, nekog da posuši pločice nakon tuširanja i ko neće da ti uprlja posteljinu svim svojim mirisima; neku koja se neće crveniti pred tobom jer su joj oni dani u mjesecu došli ranije. 
Dođavola, ona možda neće ni mati one dane. 
Kad bi samo znao šta je ljubav. 
Kad bi znao samo koliko mi tužno zvuči tvoja samoća. 
Ne fališ mi, čak ni džemperu ne fališ više. 
Navikao se na moje vlasništvo. 
Ti ionako ne umiješ da čuvaš svoje stvari, mada si srce naučio čuvati. 
Njega ne bi ni umio trošiti, ogrezao u svojoj usamljenosti toliko da i ne primjećuješ kako tužno zvuči ljubav sa tvojih usana. 
Ja sam i dalje u svojoj iščašenoj bajci. 
Ne čekam te. 
Al pomislim na tebe. 
Jer prošla je još jedna godina u kojoj si sam. 
I nisi shvatio šta je ljubav. 
Samo kost je ostala. 
A i nju će gladni psi razgrabiti.