Friday, March 3, 2017

Sve prave ljubavi su tajne

Srela sam te. Posle toliko vremena. I dalje je isti osjećaj divljenja kad te pogledam. I dalje je isti takt u grudima kad se nasmiješ. I dalje si MrRight u svim mojim snovima. Smiješno zvuči zar ne? 
Posle toliko godina između nas, ja i dalje vjerujem da si ideal. I dalje svakog dana pomislim na tebe. Ne iz navike, ne koa na obavezu. 
Pomislim na tebe imenom, udahnem, nasmijem se i nastavim koračati. Jer znam da si tu. Da postojiš. Da sam te srela. Da sam te nekad poljubila. 
Imala sam privilegiju da te volim. 
Jer jesam te voljela. 

Uvijek ću te voljeti, kako se samo oni posebni ljudi vole. 
Oni koje je važno imati u životu. 
Ostani prisutan tu kao prijatelj, kako neko koga želim prvog pozvati telefonom kad čujem radosne vijesti. 
Neko s kim želim ćutati kad ima loših. 
Ti si ta vrsta čovjeka koja se naseli u kožu i od koje oboliš neizliječivo. I ne boliš. Možda najvažnije od svega je da ne boliš. 
Nedostaješ, da. Svakog dana. Uvijek ćeš. 
Ma gdje bila. Ma s kim bila. Nedostajaćeš. 
Ali ako si srećan, ako si voljen bar dijelimično kao što te ja volim, onda je u redu. Ja ću te nositi u sebi. 
Nosiću te u srcu, u kutku koji sam samo za tebe odvojila. Tu ćeš imati dom i kad svijeta nestane. Znam, nije bilo naše vrijeme. 

Nisam ti nikad rekla koliko sam zahvalna Nebu što sam te upoznala. 
Što si nekad bio jedina proodica koju sam imala. 
Što je tvoj stan nekad bio jedino mjesto koje sam osjećala kao dom. 
Sad, kad opet doma nemam, i kad želim otići. Zbog tebe bih ostala. 
Ako nekad poželiš. Ostala bih u gradu u kom nemam nikog svog, i u kojem nisam ja. 
Ostala bih zbog tebe. Nas, koji ne postojimo i ko zna da li ćemo ikad postojati. Samo da poželiš. 
Ali znam, ti mi nikad nećeš stajati na putu. 
Uvijek ćeš mi reći da sam hrabra iako ne znaš gotovo ništa o mojim starim otrcanim bolima. 
Njih sam preboljela. Tebe nisam. Ti si ona ljubav za sva vremena. 
Jer znam da jesi ljubav. Moja. Ona iz Balaševićevih pjesama.

Biću srećna. Neko drugi će me voljeti. Neko ko će znati kako da me zagrli, i kada me poljubi, i koliko da ćuti, i znaće da se smije sa mnom kao ti. 
I voljeću ga, i možda imati porodicu. A i dalje ću svakog dana pomisliti na tebe, kao na sunce. 
I dalje ću samo željeti da budeš srećan, i slaću ti slike i poruke i biću ti prijatelj. 
I dalje će sve biti u redu, i nećeš me boljeti. 
Bićemo priajtelji, bivši ljubavnici. Zagrlićemo se svaki put kad se sretnemo i oćutati sve neizrečeno. Znam da sam ti bitna. Nikad mi nećeš reći, baš kao ni ja tebi što nisam priznala. 
I onda, kad budem bila na korak od Neba, tada ćeš me zaboljeti. 
Tada ću možda zaplakati za nama. 
Kao nekad ti.